Queering Eve

(naslov smislila @mrgudana)

Hajde da pričamo o queeru!

Ili da pokušamo da objasnimo zašto je Killing Eve uspela da vrati veru u TV serije. Većini je prva reakcija-Konačno nešto zabavno na TV-u. A to nešto zabavno uključuje ubijanje ljudi, koje nekako kao da su svi potisnuli, zaneseni glumom Sandre Oh i Jodie Comer, briljantnim dijalozima koje je pisala Phoebe Waller-Bridge, tako da to upiranje pištolja koje je u svakom petom kadru ne ispada ništa posebno.

Pođimo redom, ako je to moguće. Naslov Killing Eve možemo tumačiti doslovno, ubijanje Eve, ali možemo i da zađemo u simboliku: Eva je prva žena, zapravo, simbol svih žena. Možda to nije ubijanje Eve Palastri, možda je to ubijanje standardne uloge žene. A to ova serija definitivno radi. Počevši od same činjenice da su i specijalni agent i ubica žene. I ono što je najbitnije, to deluje najprirodnije moguće. Kao što sve u ovoj seriji deluje prirodno, pa čak i ta ubijanja.

Ono što je interesanto, na višem nivou, pominju se Dvanaestorica, misteriozna organizacija koja verovatno naručuje ubistva i želi da zavlada svetom. Ali, čitajući komentare, čini se da one koji gledaju seriju taj deo ne interesuje.

Ono o čemu niko ne prestaje da priča jeste odnos Eve i Villanelle. To je odnos, još uvek nedefinisan, o dve žene kojoj je ona druga opsesija. Predstavljene su kao opoziti, i tu na scenu stupa queer. Fluidnost seksualnosti i fluidnost mozga, predstavljene kao nešto najnormalnije, što one i jesu, potpuno ostavljaju bez komentara. Tu se čak otvaraju vrata za stereotipnu pomisao, ali koja ovde gubi sve obrise već viđenog, otvaraju se vrata za mogućnost smuvavanja Eve i Villanelle. Čini se da ne postoji osoba koja nije poželela da se platonska veza između heroina ostvari i u krevetu. I dobili smo krevet. I jedan, skoro pa smrtonosan ubod. Verovatno nakon šoka, shvatili smo da je tako nešto bilo očekivano.

Ko koga tačno juri i zašto? Da li Eve juri sebe, to nešto novo šta je osetila u sebi, strast, opsesiju, potvrdu da je u pravu, želju da shvati šta je to u njoj što je tera ka tome da preispituje žene ubice? Da li je potera za Villanelle potera za uspavanim delom sopstvene duše? Brak u kom je Eve je predstavljen kao stabilan, pomalo dosadan odnos, bez neizvesnosti, i čini se da je njen muž, kada se razmisli, zapravo opozit nje? Eve je nestabilna, u potrazi za uzbuđenjima, u potrazi za saznanjem šta je to u ženama ubicama. Eve je sklona besu, sklona agresiji, vidimo to u nekoliko scena koje nam nagoveštavaju da je ona sklona rušenju. U seriji, njen se život ruši, ali ona je isto tako spremna da uništava. Kada demolira stan u kom Villanelle  živi u Parizu, to možemo da tumačimo kao ispoljavanje seksualne energije. Možda bismo i šampanjac koji se proliva mogli tumačiti falusoidno, simboličko prosipanje sperme, i kao najavu da se seksualni čin koji svi očekujemo, ipak neće desiti, bar ne u tom standardnom obliku. Definitivno je, Eve nije još uvek svesna potpune privlačnosti ka Villanelle. Ona je opsednuta, na nivou stalkera, na nivou sopstvenog osećanja, prešla je granicu ka fizičkom bivanju u istom krevetu sa svojom opsesijom, ali nije prešla sopstvenu granicu. Pitanje je, hoće li je uopšte i preći? Šta bi značilo za Eve fizičko spajanje sa Villanelle? Eve je svesna da je Villanelle opsednuta njom. Takođe je svesna da je ona ta koja može da diktira granice njihovog odnosa. Eve imponuje pažnja, Eve želi da bude u centru pažnje, nekog ko je poseban, Eve želi da bude u centru velikog događaja. Villanelle je sve to oslobodila. Oslobodila je Eve koja je bila prikrivena. Kada Eve proba haljinu koju joj je Villanelle poslala, i kada joj ta haljina stoji najbolje od svega što je ikad probala, kada stavi parfem, tada je Eve spremna da zakorači. I ta scena, slanja poklona i oblačenja poklonjene odeće govori o prepuštanju, govori o potrebi da Eve pronađe svoje mesto, da pronađe nekog ko je vidi kakva jeste. Nico, njen muž govori da je čudna, Eve želi da neko ne primećuje to, već da prihvata. Zato joj odeća koju joj Villanelle šalje najbolje pristaje. Jesu li njih dve dve strane iste osobe? Možda, s tim što do kraja sezone menjaju pozicije moći. Villanelle je razoružana, i to razoružana onim čime ona može da ubije svakog. Da, ona je hladnokrvna ubica, koja može da zavede i ubije bilo koga. I evo nas kod onog eros- tanatos motiva, toliko starog koliko i svet. Šta nam još treba uz ljubav i smrt, verovatno dobra odeća i moćan parfem. A to sve, plus savršene lokacije i britki humor, ova serija ima.

Možda je na početku serije bilo pitanje ko je Villanelle, ali sad na kraju imamo pitanje ko je Eve? Rušenje izgrađenog identita i oslobađanje od stega društvenog uređenja, pretvaranje čuvarke reda u onu koja može da ubije, donosi nam jedno lepo putovanje. Lepo i bolno.

Obe junakinje iskaču iz generalizacije i tipizacije. Ako razmislimo o Villanelle, ženi sa hiljadu identiteta koja krije svoj identitet, moramo da postavimo pitanje-Da li je njena fiksacija na Anu zapravo faza koja je prekinuta sad kad je Eve za njenim petama? Ana je ta koja je želela da živi u Parizu, Villanelle sad živi tamo, ruski ne želi da priča, jasno nam je, bolno joj je, ostavila je Oksanu iza sebe. U raskoraku je sa identitetom kad sretne Eve. Definitvno je, Villanelle fatalno zavodi žene, ali ko je ona? Da li nju te žene transformišu, da li ona od njhih uzima snagu. Možemo provući još jednu paralelu, staru kao Biblija, i Ana I Eve imaju prelepu kosu. Odmah se setimo priče o Samsonu i Dalili. Da li Villanelle od jakih žena uzima snagu i pretvara ih u slabiće? Anu su u životu držale osveta, nada i ljubav. Jer, sigurno je, Villanelle kad voli voli kao niko pre. A tako posebno i ubija. Biti njena žrtva, uslovno rečeno, u oba slučaja, jeste nešto posebno.

Da li je ubadanjem Villanelle Eve zapravo ubila Villanelle? Na isti način kao što je Ana ubila Oksanu, hoće li sada nestati i Villanelle?

Preispitivanje granica sopstvenog identita počinje u istoj tački za obe junakinje. Kada se sretnu, obe su na tragu da ostvare svoj potencijal. Ali, to je potencijal koji je nametnut, za kojim su one išle, to nije potencijal koje su stvorile. Scena u ogledalu, prva zajednička scena, zapravo simbolički pokazuje šta će se desiti, Jedna će drugoj osloboditi onaj odraz, zapravo, samo u očima one druge mogu biti sagledane u pravom svetlu.

Ali, šta posle toga? U ovom trenutku, nema šanse o priči o nekakvom zajedničkom životu. Obe su tu zbog sebe, Eve jer je konačno spoznala da neko može da vidi da je ona polomljena, da ima tajnu, ali da je njoj potrebno da oslobodi sebe. Kada joj Villanelle kaže da pusti kosu, tad je početak oslobađanja. Eve je na putu, i još nije svesna šta će dobiti, svesna je šta gubi. Villanelle, sa druge strane, nije prvi put u situaciji da se sretne sa ženom kojom je opsednuta, i postoji tu lepa paralela, Villanelle nije stran fizički kontakt, kako u krevetu, tako i kad ubija. Ona je telesna. Zato i šalje odeću, šalje pafreme, želi da bude na koži žena koje joj se sviđaju. Eve je rekla da nikad ranije nije uradila to. Svi su mislil da priča o lezbejskom seksu, ali ona je pričala o ubijanju. Eve nije taktilna, nije oslobođena telesno, ona je mentalno opsednuta mladom ubicom. A na kom nivou, saznaćemo. Verovatno je da želi da sazna šta je to što pokreće žene ubice, da sazna kako se osećaju, a ima priliku to da sazna od jedne od najboljih žena ubica. Ona to ne sme propustiti. To je u putovanje u samu srž saznanja o sebi. To je menjanje identiteta, a ono je uvek bolno, bacanje stega i prihvatanje nagona koji ne ispoljavaju baš svi ljudi, to je proces koji traje. Ko će sve još biti povređen u tom procesu? Za sada je stradao najbolji prijatelj, njen muž i Villanelle. A i fanovi. Ipak, možda Killing Eve zapravo znači da imamo Eve koja postaje ubica. Videćemo, svakako je da Eve mora da ubije barem jedan deo sebe, možda taj iznenađujući deo koji je probudila Villanelle, i da je to zapravo značio ubod. Saznaćemo za oko godinu dana.