Kada govorimo
o književnosti srpskog romantizma, jedan od najznačajnijih pisaca je njegoš. Možda
ništa ne vređa u ovoj rečenici. I sudeci po direkcijama, ništa ne treba da
vređa.
Vratiću
se na famozno upustvo pri pregledanju prijemnih ispita, a to je da kad se
pregleda test iz književnosti, u tom delu se učeniku ne ocenjuje pravopis.
Razumem
pedagoški, eto, nećemo detetu da dajemo dva zadatka i da ocenjujemo dva
zadatka. Ako je pitanje „Ko je napisao Gorski vijenac“, odgovor koji se priznaje
je i njegoš. Obrazloženje, odgovor je tačan, učenik je već imao pitanja iz
pravopisa gde je ocenjen, ovde se ocenjuje znanje iz književnosti.
Šta je
problematično? Zdravorazumski posmatrano, kako je moguće da 1.neko nije
savladao pisanje velikog slova kod vlastitih imena 2.kako je moguće da neko to
ne kažnjava.
Možemo
mi ovako da posmatramo, kako je moguće da PROFESOR nije naučio đaka pisanju
velikog slova. Moguće je. Profesor je za sve kriv. I činjenica je da možeš
hiljadu puta objašnjavati istu stvar, kažnjavati sto puta, ovaj predmet je
takav da imaš minimum 4 ocene, od kojih su dve na ponižavajućim pismenim
zadacima, i učenik će izvući pozitivnu ocenu. Prosto, on prosto ne mora da
savlada svaki deo gradiva. A i ako ih ne savlada, žaliće se dragom
Ministarstvu, pa će mu ono izvući pozitivnu ocenu.
No,
uzećemo u obzir i tremu na prijemnom. Brzina i strah su uticali na to da učenik
ne razmišlja i da napiše Njegoš malim slovom. Pitanje je, zašto mu npr.na testu
izengleskog, ako ubrzini i tremi pogreši end i and, ne priznaju odgovor? Ili,
ako na testu iz istorije napiše 13899. u brzini i tremi, što mu ne priznaju
odgovor? Ne, patiće njegoš, vuk, puškin.
Da li ćemo uskoro nailaziti na odgovore vuk, na pitanje ko je sakupljao narodne
umotvorine. Zajednička imenica vuk. Tačno je.
Šta je
ovde problem? Činjenica da se osećam poniženo u svojoj profesiji. Učenik NE
MORA da zna. Moje jeste da predajem i učim ih. Ko je meni nadređeni? Ministarstvo.
Koje će reći učenik ne mora da zna da se njegoš piše velikim slovom, ako ih
pitam književnost. Ne razumem gde je sad ona priča da učenik treba jedno znanje
da primenjuje na druge oblasti.
Sa druge
strane, šta Njegoš malim slovom znači za nas? Činjenica je da se svakom čoveku ime
i prezime piše velikim slovom. Ali, hajde zanemarimo i to. Šta će se stvoriti u
mozgu, u stavu deteta koje pored hiljadu drvljenja da se lično ime piše velikim
slovom, osvoji poene na ime napisano malim slovom. Ako mu je ovo prošlo, proći
će mu mnogo toga, misliće. I zašto bih bilo koga slušao. Očigledno nije bitno
da bilo šta naučim od onog što se drvi da je bitno. Najbitnije, osoba koja
napiše njegoš malim slovom je pogrešila, i činjenično je nepismena. Ali, to
nikom nije bitno. Sem možda mučnim
pregledačima testova koji provedu sate dajući poene na njegoše. I polako
počinješ da se pitaš ko te ceni? Kome je potrebna tvoja profesija. Kad nemaš
nikog ko će reći ma skini pišljivih pola poena, vidiš da ne zna osnovne stvari.
Ali, nije bitno, možda sada još uvek nikom. Ali, ovo je početak sistemskog
uništavanja kulture i društva. Ovoj državi su potrebni nepismeni ljudi kojima
je lako baratati i koji se neće truditi da o bilo čemu razmišljaju. Mislim da
bi u svakojdržavi bila sramota da se ime znamenite ličnosti napiše malim
slovom. Za nas nije. Mi tad pitamo književnost. Možda dete ni ne treba da zna
da je Njegoš lično ime, to je prevaziđeno, možda primer treba da bude neka
ličnost koja mu je bliža. Jer, selektovanim uništavanjem nasleđa dobijamo
čopore razularenih. Dete ne shvata da je uvredilo nekog pišući ime malim
slovom. Ali, osoba koja izdaje direkcije treba da zna da je ova direkcija
ponižavajuća. Opet ću da se vratim na pedagoško razumevanje, da ne možeš da
ocenjuješ dva zahteva u jednom zadatku. Ali, kakouopšte možeš da dozvoliš da
izdaš naređenje da se priznaje generalno netačan odgovor.
Šta onda
ova država ceni? Da li ceni svoje buduće generacije? Ne, jer im dozvoljava da
rastu nepismeni. Da liceni svoje radnike? Ne, jer im daje do znanja da mogu da
predaju šta hoće kad neko sa vrha reguliše pravila. Da li ceni svoje nasleđe? Ne,
jer dozvoljava da se onaj koji je zaslužan u kulturnom nasleđu piše malim
slovom.
