No.10

„Zdravo, isto“.

Sto pored velikog prozora je bio njegov. Otvorio je laptop. Belina lista u wordu poznata i kao Maralmeova  bela smrt.

Konobar je spustio pored njega standardno piće koje pije već godinama. Nekako je bilo izlišno što uopšte izgovara to „isto“ kad naručuje, ali valjda ostavlja sebi mogućnost da se predomisli nekada. Kada spusti prst na tastaturu zna da mora da počne ali nekako nije to klavir pa da može da odsvira kompoziciju koju prsti prepoznaju. Nema je stranica. Ćuti kao ljubavnica kada ostavlja. Onako završena i svoja, kada se okreće da bi postala bilo šta drugo. Suočavao se tokom godina sa ženama koje su bile prave i koje su bile sve sem onog šta su mogle da budu. U nenapisanom životu one su bile heroine, a na stranicama su bile one koje bi  ženio. Pogledao je kroz prozor, evo sedmu godinu za redom. Evo, počinje da piše treću knjigu za redom već drugu godinu. Postoji neka lepota u tome što živi iluziju da piše, i postoji neka iluzija u tome da živi što piše. Nije znao, u tom trenutku, kad je sve postalo navika. Kada je zapravo život postao imaginaran a strahovi i problemi realni.

Ako napiše da je sve u redu, da li je u redu u realnosti ili na papiru. Ako sakrije od svih da je sve u redu, da li nije u redu u književnosti? Ne, život ne stoji dok mi ne shvatimo šta želimo od sebe. Ali mi stojimo. Okovani za taj sopstveni Kavkaz. Razapinjanje, ono biblijsko, ono Prometejevo, ono njegovo. Metaforično rastavljanje na sastavne činioce. Grandiozni spomenici koje diže sebi u noćima kad se ne budi krikom iz košmara čine da svako može da se uveri da će jutro biti zaista novi početak. Ali, odakle da krene kada ne ume više da razazna šta želi a gde se završava on. Možda je došao u onu tačku kada samo treba godine preostale da provede u tom kafiću i gleda kako promiču.

Lakše je napustiti sebe iz života nego pustiti druge da odu. Kao da potvrđivanje sopstva potiče od ljudi koji nas okružuju. U romanu, on će osmisliti glavnog junaka. I osmisliće sporedne koji mu konfrontiraju. I prikazaće sve kroz odnose koji karakterišu glavnog junaka. Uzmeš reči i stvoriš život.