SMRT 2.0

Smrt je onako tema. Teško shvatljiva zapravo šta znači. Mislim, ako uzmemo jednu prosečnu osobu koja nije bila u životnoj opasnosti i kojoj još niko iz porodice nije umro.

Setim se baš često, kad sam bila baš mala, pitala sam mamu zašto i ona mora da umre. I pitala sam je da li je moguće da će naći lek od kog će živeti večno. Naravno, sad mi je jasno da čak i da taj lek postoji ne bi bio dat ni njoj no meni.

Dakle, smrt je onako tema. Za mene koja je još uvek nisam dodirnula skroz. Ne mogu da pretpostavim kako boli nešto što nisam osetila. Pa je smrt, onako, apstraktna tema. Naravno, opipljiva i sveprisutna, ali lirska.

Uznemirava me što zvuk telefona uglavnom znači da me neko može obavestiti o tome da je neko umro ili je bolestan.  I dalje verujem da se smrt dešava drugima. I nekad tako dok stojim na onom crvenom za pešake a nema nikakav automobil da prolazi Bulevarom, ne smem da zakoračim. Kao da tad osetim tu smrtnost u sebi, ali i dalje je smrt apstraktna imenica. Zamišljala sam sto puta kako bi izgledalo da neko umre. Jedino što sam uspela jeste da kažem, dobro, ajde da izbrišemo ovu scenu i krenemo iz početka. Ipak, živim u vremenu kada sve možeš da restartuješ. Sem života.

A onda, počnem da nas gledam, sve kao u lošem filmu. Sve nas koji sada dišemo slučajno zajedno. I odvratni čovek koji trese nos na ulici. I devojčica koja na leđima vuče insrtument veći od nje, i majka sa vrištećim detetom, i samo shvatim, jedino zajedničko nam je smrt. Da na primer sad automobil projuri dok smo na pešačkom, svi bismo umrli istovremeno. Ništa nismo imali zajedničko u životu. Čak iritiramo jedni druge. Gadimo se. Jer, svi mi, kao da ćemo večno živeti, gadimo se ljudi, njihovih navika i odluka. Tako ozbiljno shvatamo sebe, svoju zdravu ishranu, ostavljanje cigareta, moralne stavove, tako se grčevito držimo principa (koje ćemo naravno pogaziti čim nam to bude išlo u korist), a sa druge strane, tako olako shvatamo druge, odlažemo viđanja, ne javljamo se na telefone, ne govorimo im da ih volimo. Neverovatno je da je čovek u stanju da sve odloži u budućnost. Koju može da saplete jedna nesmotrenost.

Smrt je onako tema o kojoj su mnogi pisali bolje od mene.