понедељак, 9. децембар 2013.

DAJ MI SVOJ AUTO I KLJUČ OD STANA, I deo

Postoji jedna veoma smešna činjenica. Onako, bolno smešna. Probaću da je obrazložim.
Pošto vekovima već živimo u rodnim zajednicama (o da, kako nazvati drugačije tri ili četiri generacije koje žive zajedno u istom stanu ili kući), postavlja se pitanje privatnog prostora.
Za sve zabrinute i hejtere, neću se baviti pitanjem otkud rodne zajednice, tako da nema potrebe komentarisati čime su uslovljene.
U Srbiji je veoma izražen život sa roditeljima, babama, pradedama… u principu, više ljudi se začudi kada kažeš da živiš sama. Mi, jadnici iz provincije imamo tu sreću da se sa 19 otisnemo u beli svet, obično Beograd ili Novi Sad, i prestajemo da živimo sa krvnim srodnicima. Uglavnom. O Manama i prednostima studenstskog života, nekom drugom prilikom.
Dođemo u tu situaciju da sad imamo dve grupe ljudi: nas koji živimo u nekim iznajmljenim prčvarnicama, uglavnom jednosobnim ili po dovmovima i vas iz Beograda koji živite uglavnom sa celom porodičnom postavom. E problem je miksovanje ovih grupa. Mislim, tužno smešan problem. Zamislimo ili se setimo dvoje ljudi iz Beograda koji su u vezi. Verovatno za sav novac koji daju na pića koja moraju da popiju jer nemaju privatni prostor u kom će se viđati mogu da iznajme stan. Ti Beograđani imaju sad dve vrste problema (primetimo kako se problem račva): 1. Ako su u vezi, i strejt su par, da bi uopšte mogli da stupe u seksualne odnose uglavnom moraju da se predstave roditeljima onog drugog. Pretpostavljam da tu dolazi do neprijatnosti. Niko nije mutav i svi znaju šta će da se radi u sobi. Onda imamo slučajne pogreške, da neki član domaćinstva oslovi dovedenu osobu pogrešnim imenom, pa kreće motanje filma, ko ti je ta ili taj, pa onda ono osluškivanje ko je kad u toaletu, ko će se sresti u hodniku, da li ostati na doručku. E, ovaj problem ima dve podvrste problema. A) ako je u pitanju homoseksualni par, veoma retko članovi domaćinstva odobravaju dovođenje zeta/snajke u kuću. Neko vreme može da prođe “drug spava kod mene”, kad spava drugarica kod drugarice, to naravno može i mnogo duže da traje.B) ŠTA AKO HOĆEŠ DA PRIVEDEŠ NEŠTO VAN VEZE? Onda nastaje opšta frka kao u Sava Centru na izboru za P(j)esmu Evrovizije kad nisu pobedili Flamingosi. Privatnosti nema. I sve ovo još i funkcioniše ukoliko je ispunjen glavni uslov: da imaš sopstvenu sobu u rodnoj zajednici.
2. Ovo se zove “šta da naručim, ceo dan sam u kafiću” ili “odvratni parovi koji se žvalave”. Drugi naziv se koristi od strane svih nas koji to ne smemo da radimo van svoja četiri zida ili imamo svoja četiri zida u kojima to radimo.
Beograđani koji nemaju svoju sobu u domaćinstvu. Ili nemaju uslove da se viđaju po sopstvenom stanu. Beograđani prinuđeni da svoj novac i vreme ostavljaju po kafićima. (Da se niko ne ljuti, doći će i do ukrštanja grupa, pa će ovaj problem biti zajednički, ali svojstveniji je parovima iz Beograda). To viđanje po kafićima, bioskopima, blejanje sa prijateljima a u paru polako počinje da izaziva frustracije. E, onda se pojavljuje KLJUČ “kolege sa faksa koji ide na vikend u svoje 02x ili 03x mesto”. Momenat dobijanja ključa. Trenutak u kom ceo svet staje u tih 35 memljivih kvadrata. Ne znam tačno sad kako ide to kako zajednici objasniti gde se spava, slobodno dopišite. Javi se tu moment konačno ne moramo da budemo tihi, ne moramo da mislimo ko spava, ko je u kupatilu, možemo da spremamo večeru zajedno, malo se naloži jer će seks da se desi u nekom nepoznatom prostoru. Kvaka ove priče je sledeća: 1. Ne zavisi od tebe kad ćeš da dobiješ ključeve 2. Moraš baš tad da imaš odnose kad već imaš stan 3. Postane neprijatno posle izvesnog vremena da se vucaraš po tuđim stanovima 4. Posteljina i šta sa njom? Da li  da nosiš svoju, da li da je opereš ili da ostaviš pa će osoba čiji je stan oprati jer zna šta se dešavalo 5. U nekom trenutku skapiraš da je ponižavajuće da opet tražiš ključ od stana, i samo prestaneš to da radiš dok ne nađeš novog 02x ili 03x prijatelja. 6. Koliko dugo se zapravo viđamo po tuđim stanovima, i šta ćemo da uradimo po pitanju svoje budućnosti?
Drug mi je rako da se takav način života zove skvotovanje.

Kada dođe do priče iz perspective onog ko ima stan i mogućnost dag a ostavi nekom, javlja se pitanje kad će toj osobi da dosadi da se proctor u kom živi koristi za jebanje drugih. Realno je da će jednom da dosadi. Sreću se dva moralna pitanja sad. Prvo kod osobe kojij je potreban ključ, da li ponovo dag a traži i kod osobe koja ima ključ, da li ponovo da ga da. Da li se prijateljstvo meri i ovim? Uglavnom, taj ključ koji se iznenada pojavljuje i rešava stvar će svako ponuditi kada imaš novu vezu ili kad osoba ima prvi put stan i seća se svog skvotovanja ili ako odlazi na neki duži put. Znam  i za priče ljudi koji su iznajmljivali svoje stanove parovima na sat ili vikend. Verovatno je sve ovo bolje privremeno rešenje od sedenja u kafićima, ali na kraju se vratimo na to da se najveći deo vremena provede u razgovorima u zadimljenom javnom prostoru. Trenutno nisam obradila pitanje automobila kao mesta za intimu, ali i ova tema ima svoje prelepe začkoljice i zafrkancije. 

Нема коментара:

Постави коментар