Postoji jedna veoma smešna činjenica. Onako, bolno smešna. Probaću
da je obrazložim.
Pošto vekovima već živimo u rodnim zajednicama (o da, kako
nazvati drugačije tri ili četiri generacije koje žive zajedno u istom stanu ili
kući), postavlja se pitanje privatnog prostora.
Za sve zabrinute i hejtere, neću se baviti pitanjem otkud
rodne zajednice, tako da nema potrebe komentarisati čime su uslovljene.
U Srbiji je veoma izražen život sa roditeljima, babama,
pradedama… u principu, više ljudi se začudi kada kažeš da živiš sama. Mi,
jadnici iz provincije imamo tu sreću da se sa 19 otisnemo u beli svet, obično Beograd
ili Novi Sad, i prestajemo da živimo sa krvnim srodnicima. Uglavnom. O Manama i
prednostima studenstskog života, nekom drugom prilikom.
Dođemo u tu situaciju da sad imamo dve grupe ljudi: nas koji
živimo u nekim iznajmljenim prčvarnicama, uglavnom jednosobnim ili po dovmovima
i vas iz Beograda koji živite uglavnom sa celom porodičnom postavom. E problem
je miksovanje ovih grupa. Mislim, tužno smešan problem. Zamislimo ili se setimo
dvoje ljudi iz Beograda koji su u vezi. Verovatno za sav novac koji daju na
pića koja moraju da popiju jer nemaju privatni prostor u kom će se viđati mogu
da iznajme stan. Ti Beograđani imaju sad dve vrste problema (primetimo kako se
problem račva): 1. Ako su u vezi, i strejt su par, da bi uopšte mogli da stupe
u seksualne odnose uglavnom moraju da se predstave roditeljima onog drugog. Pretpostavljam
da tu dolazi do neprijatnosti. Niko nije mutav i svi znaju šta će da se radi u
sobi. Onda imamo slučajne pogreške, da neki član domaćinstva oslovi dovedenu
osobu pogrešnim imenom, pa kreće motanje filma, ko ti je ta ili taj, pa onda
ono osluškivanje ko je kad u toaletu, ko će se sresti u hodniku, da li ostati
na doručku. E, ovaj problem ima dve podvrste problema. A) ako je u pitanju
homoseksualni par, veoma retko članovi domaćinstva odobravaju dovođenje
zeta/snajke u kuću. Neko vreme može da prođe “drug spava kod mene”, kad spava drugarica
kod drugarice, to naravno može i mnogo duže da traje.B) ŠTA AKO HOĆEŠ DA
PRIVEDEŠ NEŠTO VAN VEZE? Onda nastaje opšta frka kao u Sava Centru na izboru za
P(j)esmu Evrovizije kad nisu pobedili Flamingosi. Privatnosti nema. I sve ovo
još i funkcioniše ukoliko je ispunjen glavni uslov: da imaš sopstvenu sobu u
rodnoj zajednici.
2. Ovo se zove “šta da naručim, ceo dan sam u kafiću” ili “odvratni
parovi koji se žvalave”. Drugi naziv se koristi od strane svih nas koji to ne
smemo da radimo van svoja četiri zida ili imamo svoja četiri zida u kojima to
radimo.
Beograđani koji nemaju svoju sobu u domaćinstvu. Ili nemaju
uslove da se viđaju po sopstvenom stanu. Beograđani prinuđeni da svoj novac i
vreme ostavljaju po kafićima. (Da se niko ne ljuti, doći će i do ukrštanja
grupa, pa će ovaj problem biti zajednički, ali svojstveniji je parovima iz Beograda).
To viđanje po kafićima, bioskopima, blejanje sa prijateljima a u paru polako
počinje da izaziva frustracije. E, onda se pojavljuje KLJUČ “kolege sa faksa
koji ide na vikend u svoje 02x ili 03x mesto”. Momenat dobijanja ključa. Trenutak
u kom ceo svet staje u tih 35 memljivih kvadrata. Ne znam tačno sad kako ide to
kako zajednici objasniti gde se spava, slobodno dopišite. Javi se tu moment konačno
ne moramo da budemo tihi, ne moramo da mislimo ko spava, ko je u kupatilu,
možemo da spremamo večeru zajedno, malo se naloži jer će seks da se desi u
nekom nepoznatom prostoru. Kvaka ove priče je sledeća: 1. Ne zavisi od tebe kad
ćeš da dobiješ ključeve 2. Moraš baš tad da imaš odnose kad već imaš stan 3. Postane
neprijatno posle izvesnog vremena da se vucaraš po tuđim stanovima 4. Posteljina
i šta sa njom? Da li da nosiš svoju, da li
da je opereš ili da ostaviš pa će osoba čiji je stan oprati jer zna šta se
dešavalo 5. U nekom trenutku skapiraš da je ponižavajuće da opet tražiš ključ
od stana, i samo prestaneš to da radiš dok ne nađeš novog 02x ili 03x
prijatelja. 6. Koliko dugo se zapravo viđamo po tuđim stanovima, i šta ćemo da
uradimo po pitanju svoje budućnosti?
Drug mi je rako da se takav način života zove skvotovanje.
Kada dođe do priče iz perspective onog ko ima stan i
mogućnost dag a ostavi nekom, javlja se pitanje kad će toj osobi da dosadi da
se proctor u kom živi koristi za jebanje drugih. Realno je da će jednom da
dosadi. Sreću se dva moralna pitanja sad. Prvo kod osobe kojij je potreban
ključ, da li ponovo dag a traži i kod osobe koja ima ključ, da li ponovo da ga da.
Da li se prijateljstvo meri i ovim? Uglavnom, taj ključ koji se iznenada
pojavljuje i rešava stvar će svako ponuditi kada imaš novu vezu ili kad osoba
ima prvi put stan i seća se svog skvotovanja ili ako odlazi na neki duži put. Znam
i za priče ljudi koji su iznajmljivali
svoje stanove parovima na sat ili vikend. Verovatno je sve ovo bolje privremeno
rešenje od sedenja u kafićima, ali na kraju se vratimo na to da se najveći deo
vremena provede u razgovorima u zadimljenom javnom prostoru. Trenutno nisam
obradila pitanje automobila kao mesta za intimu, ali i ova tema ima svoje
prelepe začkoljice i zafrkancije.
Нема коментара:
Постави коментар