CHINAWOMAN- subjektivno objektivno

Jedna drugarica mog druga je okačila link. Bilo je to 2009. Sećam se. Jer je to pre ove godine bila poslednja dobra godina. Videla sam da je nešto crno-belo i naziv mi se dopao- Party girl. Kliknula sam. Zanemela sam. Nisam znala, naravno, da li peva žensko ili muško. Onda sam ustanovila, posle drugog refrena i oduševila se još više. Onda sam pustila još jednom i odslušala ceo tekst i shvatila da nisam do tada čula da neko peva o ovome. A onda sam opet pustila i čula i muziku i ritam i glas i tekst i sve zajedno. Ta gitara koja grebe i opisuje u stvari kako treba tumačiti pesmu. Ta gitara koja je u stvari naličje reči. I onda sam shvatila. Ja sam party girl. Izlazila sam tri puta nedeljno. I uvek sam mislila da će mi se nešto desiti u izlasku. Nešto dobro. Možda se i dešavalo. Ali, onda sam čula tu pesmu i shvatila koliko je sve napuklo i prazno i crno-belo kao taj spot.  praznina gradskog života u kom se samo dešava mamurluk sledećeg dana. I napustila sam klabing.  I pustila sam sledeću stvar. Aviva.

Bila sam u fazonu, šta je Aviva, ime praška? Ali od prvog takta, od prvog akorda, shvatila sam da mi se noga pomera u ritmu. I onda sma čula taj njen šaputavi promukli duboki glas. I peva o ženi. Potražila sam podatke o Chinawoman. Jedva našla fejsbuk stranicu. I lajkovala. Tipa, bila sam 280.lajk. i onda, dok sam čitala informacije o bendu/njoj, čula sam threesom. Naravno, mislila sam da peva o nekom tipu koji hoće trojku sa nekom ribom i svojom devojkom. E tu sam videla koliko sam heteronormativna. I pustila sam opet pesmu.  Stih „In a dress with six arms
                            Two girls is not enough”

Srž. Demoni jedne veze. Demoni možda moje veze u tom trenutku. Uglavnom, Aviva je bila najbolja pesma te godine.

Zvala sma Iliju i rekla mu našla sam ribu koja pravi muziku kakvu bih ja pravila da umem. Rekao je da je i on to pomislio, jer je upravo sluša. Počeli smo zajedno da je slušamo.

Sećam se, svima sam punila glavu i fejsbuk njenom muzikom. Onda sam videla da su ljudi počeli da je otkrivaju. Stvarala se mala ali prepoznatljiva grupa nas. Mi, tako berlinski hipsteri, nemajući baš tad ideju šta to znači.

Ne znam dalje hronologiju i ne verujem u nju. Znam da sam odlučila da sečem vene na Lovers are Strangers. I da vičem iz sveg glasa na „Tell me who you really love“. I ova muzika te pesme, kao odlazeći cirkus, tako bolesno repetativna. Kao kad se misao vrti po glavi i izjeda. Sećam se da sam nešto pisala i na njenoj fejsbuk stranici ili ostavila neki komentar, ne znam, ali ja to ne radim, ali sam ovde uradila jer sve iskače iz mene kad je slušam.

Onda je Ilija rekao „Hej, ona ima koncert u Zagrebu, hoćeš da idemo“. Naravno, nismo otišli jer smo za koji tren ( ne znam tačno koliko sati, dana, meseci) videli da dolazi u Beograd.

Znam da sma stajala nad onim fejsbuk iventom na njenoj stranici i bila iz fazona „JEBOTE, CHINAWOMAN!“.  Imala sam karte   rednog broja deset, recimo.

Retko šta izazove jezu u meni. Ali, kad sam shvatila da svakog petka slušam Friday night i da je to to, da, ja živim to, skamenila sam se. Okupljali smo se u nekim skoro pa narkomanskim leglima i tripovali da smo bitni. A ja sam samo želela da dođe ta određena osoba, da mogu da mislim ovo: „We're lonely people you and me 
Still we don't call too frequently”

I ovo naravno: „You'r my favourite asshole”

Znala sam da tu osobu neću naći ubrzo i bilo je to vreme siluetno mene i mojih prijatelja. Tako smo bili razmazani i nesotvareni u svojo svojoj potenciji i ja sam često pevala: „God Bless My Socially Retarded Friends“. Mislim, da, u to vreme Igor i ja smo znali da izađemo i nikom se ne javimo kad odlazimo ili da samo da se spakujemo i nestanemo jer su nam svi išli na živce. Valjda.

Ne znam tačno kad, al došao je taj prvi koncert. Užasni zvuk užasni ljudi koji su pričali. Izašla sam sa pola. Nisam to mogla da podnesem. Bila sam tužna. Previše.

Nastupilo je neko zatišje, čini mi se. A onda su, možda jedna za drugom usledile To Be With Oders i Vacation From Love.

Spot za To Be With Others, reči te pesme, ta muzika koja nagoveštava desiće se nešto al neće biti bitno, al desiće se, bilo je za mene opet čitanje misli. znam da sam tad već razmišljala o drugima van veze i da nisam verovala da je Chinawoman otpevala: „You're the one I choose, the best I ever  knew...“ al ono, svi parovi misle da ne liče na druge, al uvek se pojavi ista formula razdora. Mišel je uvek tako lepo opevavala ljudsku nadmenost u trenutku kada se susreće sa porazom sopstvenog ega.

A onda, u krahu svim svojih ljubavnih težnji, čula sam najbolju sintagmu na svetu „Vacation From Love“. I tačno, to živiš u tišini, sa nekom pločom koja krcka u pozadini i pušiš mnogo cigareta. I osećaš se isto kao melodija pesme- seksi i razarajuće.

Shvatila sam da su njene pesme razorene i potentne. Oštećene i kreativne. Ili barem bude u meni to.

Kao i svaka paćenica, u jednom trenutku sam se veoma ložila na nekog ko me nije hteo. Ili tako nešto. Pesma koju sam slušala kad god me ta osoba recimo iznervira bila je „I kiss the hand of my destroyer“. I dan danas mi se javlja neverovatna slika u glavi izazvana ovim stihom, jer ono što Chinawoman peva jeste poezija, jeste umetnost. A u ovoj petrarkističkoj poeziji opisani su svi zanosi jedne nedovršene i izgubljene jedinke. Naravno, danas mi je smešno moje loženje, ali pesma je i dalje sjajna.

A pesma u kojoj se definitivno okreće ringišpil i gde postaje klautrofobično od emocija dok se sluša jeste Show me the face. Neumorno traganje i neumorno pitanje. Pogrešn izbori i svi koji odgovaraju. Traganje, poput sudbine. I potreba za naznakom. Odjavna špica koja sadrži imena svih sa kojima si spavala ali nema nikave druge svrhe sem da sadrži ta imena. To je ta pesma. Pesma koja govori- svejedno je. Ali je bitno.

Muzika je toliko ravnodušna i ne daje nikakvu nadu, kao što i jeste u životu. to je ono što ovaj projekat/bend čini posebnim. Na jedan realna, neeufemističan način se peva o svemu. Ali sa mnogo ironije. I ove pesmeprolaze mehanizme odbrane. Ostane se tako ogoljene duše pred njima.

Ona ide jedna lezbejska pesma, u stvari, jedan lezbejski stih : „ I know your ex from Mexico,

Taught you something that I have never seen before...“

Naravno, potreba lezbejki, a i svih ikada da pričaju o svojim bivšima. Ali ovde je nekako veoma izraženo, sve ostaje u (lezbo)familiji. I da, ova pesma: „Woman's Touch“ koja peva pomalo o mirakulima i zvuči tako drugačije- nagoveštava da će sve biti posebno.  A pošto je već pomenut lezbo patos, nekrunisana pesma među pesmama jeste „Drawn to You“.  Ako vam neka žena kaže da se nije istovremeno uzbudila i uznemirila dok je slušala ovu pesmu, laže. Mišel ovde sjajno šapuće, na granici drskosti. I govori, da, to je do zime, ima nešto u njoj. I dođe vam da malo zagrnete bundu i pogledate seksi i ranjivo nekog. I bas u pesmi odsviran jedni prstom.... pa ko razume, da.

Filozofska. Ljubavna. Životna. Filozofska. „Let's meet“. Koja odmah otvaranja pitanje, ko to zapravo nedostaje na slici. I da li sad to što ja volim i da li volim osobu i u stvari, onda ide onaj chinawomanski momenat- ona sme da izgovori stvari kakvima jesu- We should meet
                                                                                             We should really meet again
                                                                                              We just need to fuck again

Smisao života. Svi smo mi barem jednom nedostajali nekog i voleli jer je trebalo još jednom da se jebemo. Ili samo da se jebemo. Jer se nekako sve svodi na to. Retko kažemo- mi smo se voleli, ali kažemo mi smo se jebali.

B strana Chinawoman definitivno je sjajna pesma It’s No Compliment. Kada razmislimo, da bismo zaista živeli sa nekim, ne sme da nas idealizuje. Ne samo kad razmislimo, već i kad se usudimo da se upustimo u vezu. Stoga: Come and tell me the one thing
You don't want me to know
It's always the only worthwhile
Topic of discussion

Cause it's no compliment
To be the perfect lover

Onda opet idemo do tog tromog zvuka gitare, umornog, kao i osoba koja  objašnjava da će biti nečija žena. Ali Žena. Ne otac, ne psihijatar, ne tvoj učitelj. I to najbolje opisano voljenje stihovima: I'll be the mirror where you are a queen 
Your fellow magician of the waking dream 
Hung with a hammer and a glass of wine 
I'll be your woman and you can be mine.
Ljubav je istovremeno najveća destrukcija i najveće obožavanje. U I’ll be your woman čitamo tog lirskog subjekta koji zna šta hoće. I da, kroz sve ove pesme, lirski subjekat je veoma svestan sebe i svoje okoline. Možda je u sukobu sa sobom i svetom, ali svestan je toga. Ova samospoznaja je jedan od seksi elemenata ove muzike.

Ove godine sam otišla na concert. I bilo je neverovatno, ljudi su pričali, ali bila sam odlučila da me ne dotiču. I čula sam svoju drugu omiljenu pesmu na svetu uživo (prva je Pass this on)- Russian Ballerina.
  Nemam zaključak.  Čekam neki sledeći sing. Da mi poet pročita misli.