STAN U BEOGRADU, I deo

Pošto nemam svoj stan, imam tu privilegiju da mi neko ustupa svoj stambeni prostor.

To je jedna prelepost.

Nekada, dok su izlazili samo štampani Halo oglasi, na primer utorkom i petkom, bilo je neko mesto ucentru grada gde su ponedeljkom i četvrtkom predveče mogao da kupiš sveže izdanje. I onda trčiš kući i zoveš. A stanova, milion. Dok se ne izvestiš i ne skapiraš da je 80% izmišljen agencijski stan. Svako ko je tad tražio stan zna za onu legendarnu priču o stanu u centru koji ti pokaže agencija kojoj platiš članarinu, a u stanu baba kojoj agencija daje nešto novca od svakog pokazivanja stana. I tako fino, gledaš nepostojeće stanove. U to vreme je i bila fora da vešt tragač za stanom prepozna vlasnički oglas, ali nesreća je bila što se većina tih stanova izda pre nego što ih vidiš.bilo je to vreme blagodeti za stanodavce koji su spuštali slušalicu na reč student ili tražili isključivo studente ili isključivo devojke.

Nekada konačno pogledaš stan. A ono, sve radost do radosti. Stariji nameštaj obično znači nameštaj iz vremena prelaska preko Albanije, sa sve prelepim flekama prethodnih stanara. Negde uz to ide i neka bolest gratis. Onda, odeš da vidiš stan, a ono od garaže namešteno nešto, ali „vrata dihtuju pa ni ne primetiš da je garaža bila nekad“. Jedna od najboljih priča tog vremena jeste ona o ljudima koji su kaparisali nov stan, namešten, i kad su se uselili zatekli su ruiniran nameštaj jer je vlasnicima bio potreban nov. Meni su uglavnom odnosili poneki sto i nov model telefona. Ali gore od toga je što je većina stanova pretrpana nameštajem koja nikom ne treba, ali Bože moj, biće dobar za podstanare. Preživimo mi sad kič i šund, ajde.

Nagledala sam se visokih prizemlja i potkrovlja, okrečenih poslednji put kad je Srbija bila Kraljevina.

U to vreme, pre neke čtiri godine, tražila sam stan. I nađemo odgovarajući gde žena ne želi da odgovri na pitanje da li ima odvojene dve sobe, već da dođemo da vidimo. Odemo, i pokazuje nam stan i onda kaže, pokazujući na dnevnu sobu, a ovde živim ja. Od tada, svakog stanodavca prvo pitam, a gde vi živite.

Sledeća omiljena priča je o trosobnom stanu gde je između „dve sobe“ bila zavesa. Živela sam i u onom gde je soba pregrađena plakarom pa lepo čuješ cimerku kako bilo šta. No, to je sve danak neiskustvu. Danas čuknem u svaki zid. Ili bolje rečeno „zid“.

Cene stanova se kreću od nenormalnih do izrazito nezamislivih. Obično su u visini prosečne srpske plate. Mojim prijateljicama su, pošto se bližila Nova godina, a one su kiriju plaćale svakog 4.u mesecu tražili da plate za januar krajem decembra jer bi stanodavci da otputuju negde za Novu godinu. Bože moj, logično je da mogu to da ti kažu.

Onda, obično sa stanom dobiješ malu galeriju koja ti se nikako ne sviđa. Od ikona, porodičnih portreta, nekih nakaznih slika. Meni je jedan stanodavac rekao, „to iznad kreveta, to je Olja Ivanjicki, to mnogo vredi i to se ne skida“. Pa što je nosiš kući kad ti je lepo. Ali ne. To je njihov izložbeni prostor u kom ti živiš. A znam za slučajeve gde vlasnici stanova nisu dozvoljavali da se zakuca bilo kakav ekser bez prethodne najave, pa se ti jebi sa svojom slikom.

Omiljena vrsta stanodavaca su oni što „nekad navrate da vide kako ide“ ili zaključaju sobu u stanu i iz nje im baš često nešto treba. Lepota nadziranja svojih (nelegalnih) msečnih primanja. Zanimljivo je da njih nikad nema na prvi poziv kad ti izgore instalacije, crkne mašina za veš donešena sa sela, prvi model bila tad, kad ti poplavi kupatilo jer je u odvodima haos. Da, moja jedna gazdarica nija želela da uradi ništa po pitanju faze koja je stalno iskakala „jer to tako mora, pa ti vidi“. Ista ta žena, pšto je ona samo nadzirala stan u kom smo živele me je panično zvala i rekla da se ne javljam na telefon jer će ovih dana da me zove vlasnica stana da ga vidi, a stan nije okrečen iako je ona dobila novac za to.

Jednom sam iznajmila stan, i kupatilo je bilo u mom hodniku i posle tri dana mi je rekla da „povremeno to kupatilo koristi drugi stanar“. Nije trebalo da se brinem, on je pilot, pa nije često tu.

Iapk, ima i stanodavaca koji upozore. Tako mi je, dok sam još neiskusno išla da gledam stanove u zasebnom delu kuće čovek rekao, mi gledamo Grand nedeljom i odvrnemo to do kraja, tu muziku ćete slušati.