SVETSKO PRVENSTVO ZA ŽENE U FUDBALU ILI VIŠE OD IGRE

Godine 1682. crkva u Škotskoj je zabeležila da žene igraju fudbal. Od tog prvog zapisa, do danas, godine 2015.odigralo se čak SEDAM svetskih prvenstava. Ženama je zvanično PEDESET godina u  DVADESETOM veku bilo zabranjeno da igraju fudbal. Ali, ipak, ovo sedmo svetsko prvenstvo, održano u Kanadi bilo je jedno pravo uživanje u fudbalu. U igri. U onoj, tako zaboravljenoj činjenici da je fudbal igra u kojoj je bitno postići gol više od protivnika.

Bilo je svega nekoliko utakmica koje su završene nerešeno ili bez golova. Bilo je pobeda onih koje nisu favoritkinje. Bilo je finale pre finala Nemačka-Švedska, da bi ipak tu Nemačku, u borbi za treće mesto, pobedila Engleska u čijim redovima je bila napadačica čiji tim igra u Drugoj ligi. I ona zaista igra fudbal kao da igra u Championshipu. Poenta je- bilo je ekipa koje su bile favoriti, ali igrao se fudbal, nije se igrala statistika.

Fudbalerke Japana, vicešampionke i pobednice prošlog prvenstva, bile su favoritkinje. One su ekipa koja veoma dugo igra zajedno. I činjenica je da do polufinala i samog finala nisu uopšte grešile na utakmicama. Igračice su skoro žmurećki znale gde je koja. Ono što mi se generalno svidelo-nije bilo igre ega. Igralo se timski. Francuskinje su postigle jedan gol tako što je jedna igračica centrirala, druga je preskočila loptu jer je treća igračica bila u boljoj poziciji za gol, i postigla je gol.

Golovi su padali. Prelepi. Iz kontri. Igračice nisu bile faulirane da bi se samo zaustavila kontra (u fazi ispadanja igra je postala oštrija, ali zanemarljivo u odnosu na fudbalske startove inače), šutiralo se iz daljine. Bilo je sjajno gledati kako se gol postiže zato što devojka ume da dribla odbranu, da možda je izgledalo naivno, ali isto tako, golovi su se branili jer su igračice odbrane samo svojim umećem zaustavljale šuteve, kontre, odbijene lopte.

Meni je konačno prijalo da ne zalomim npr.5 vezanih mečeva koji se završavaju 0:0. Ili eventualno 1:0 i onda se čuva rezultat.

Isto kao što su se golovi postizali umećem, Engleskinje su nesrećno dale autogol u poslednjim trenucima meča u polufinalu. A ta ista devojka, koja 1000 puta još da pokuša da tako odbije loptu, neće uspeti. Ali i to je lepota. U žaru borbe, u toj želji da se sačuva gol, dešava se i to.

Kao što je Francuskinjama presudio sporni penal dosuđen Nemicama, i nakon toga su izgubile na penale. I kao što su sudije u još nekim utakmicama dosudile sumnjive penale. Šta me je iznenadilo? Što igračice nisu letele ka sudiji i raspravljale se. To je odluka. Samo su nastavljale igru. Ma koliko odluka nije bila ispravna. Bez drame.

Ako ste gledali bar jedan meč, jasno vam je kakva je to igra bila. I činjenica je da će ženski fudbal biti sve više popularan. I da žene očigledno oduvek vole fudbal i umeju da ga igraju.

Sa ovim iznetim činjenicama o lepoti igre složili su se i komentatori koji su prenosili mečeve. Konačno nije bilo podsmeha. Zaista nije. Veoma su hvalili igru i igračice. Ali, odvratnost je sledeća-postojao je izbor za najlepšu devojku prvenstva. I konstantno su igračice nazivali damama. Šovinizam je apsolutno prisutan ne samo kod nas, već svugde, kad je u pitanju ženski sport. Samo, što se tiče fudbala, činjenica je sledeća- poslednja prvenstva (Kanada i Nemačka) su imale skoro svaku utakmicu rasprodatu. Naša fudbalska liga  (muška) se igra pred 100 ljudi (podatak hiperbolisan). Tamo negde navijači pozdravljaju kvalitetnu igru. A ljudi će jednom shvatiti da lepota jedne sportistkinje igra ulogu samo u njenom privatnom životu. i mečevi su bili prenošeni. To je bitan podatak. Da, nisu bili na televiziji koja ima nacionalnu frekvenciju, ali su bili emitovani. I većina liga koja se emituje ide na tom istom kanalu. Trenutno pohađam webinar vezan za fudbal uopšte, i jedna od tema jeste bila pitanje vidljivosti ženskog fudbala, odnosno pitanje marketinga, sponzora. U celom svetu, ženski fudbal naravno nema toliko novca kao muški. Ni prineti. I svi se slažu da je ženski fudbal jedan od sportova koji se najbrže razvija i očekuje se i tu veća vidljivost. Za sada, do sledećeg prvesntva (Francuska 2019.) FIFA ima projekat da podigne broj žena koje igraju fudbal sa 30 na 45 miliona. Zvanični hešteg je #liveyourgoal. Ebi Vambah, fudbalerka Amerike, jedna od najboljih igračica sveta jeste jedno od zaštitnih lica ovog projekta. Za četiri godine ćemo videti.

Inače, adidas je na nekim svojim društvenim mrežama imao baš dobru promociju ovog prvenstva i igračica.

Ovo prvenstvo je sve koje vole fudbal moglo da nauči tome kako nije bitno koliko se ima godina da bi se igralo. U jednom timu su ravnopravno igrale devojka od 17 godina i devojka od 39. Igrale su debitantkinja i devojka koja ima 120 utakmica u dresu selekcije. Ona koja je bila starter u jednoj utakmici na sledećoj je bila na klupi. U Meksiku je bilo 6 devojaka bez kluba u tom trenutku. U Francuskoj su samo 3,4 devojke bile iz klubova koje nisu Lion i Paris Sen Žermen. Što je veoma zanimljivo, imati u reprezentaciji 12 igračica Liona. I u ostalim reprezentacijama je bilo igračica Liona.

Lepota ovog prvenstva je bila ta što se mogla gledati bilo koja utakmica bez obzira ko je igra i nije bilo bitno da li je utakmica u grupi ili utakmica druge faze takmičenja.  Konačno se moglo navijati. Vikati. Veseliti se. Žaliti. Prepričavati meč.

Na kraju, pobednice su Amerikanke. Nemica im je na klupi. Nemice su četvrte. Engleskinje treće. Fudbalerke  Japana druge. Norveška i Švedska su zemlje gde je ženski fudbal razvijen. One su ispale u eliminacionim fazama. Ranije od očekivanog. I imaju sjajne igračice. Ali, kao što rekoh-ovo prvenstvo je bilo sjajno jer su svi bili favoriti i niko nije.

Živeo ženski fudbal!